90 godina od rođenja iranskog pesnika i umetnika Sohraba Sepehrija

U 2018. godini se obeležava 90 godina od rođenja iranskog pesnika i umetnika Sohraba Sepehrija.

Iranski umetnik Sohrab Sepehri, rođen je 1928. godine u iranskom gradu Kašanu. Smatra se jednim od pet najčuvenijih persijskih pesnika koji su stvarali takozvanu „Novu poeziju” (poeziju bez rime i metra). Njegova poezija veliča humanost, ljudske vrednosti i prirodu. U svom poetskom stvaralaštvu, Sepehri, budističke, mističke i istočnjačke elemente kombinuje sa elementima koji dolaze iz zapadnjačke tradicije, tako stvarajući novi izraz u okvirima persijske poezije. Bio je vrlo zanimljiva umetnička pojava, što pokazuje i činjenica da je bio čuven i slavan i kao pesnik i kao slikar. U Teheranu je 1967. godine organizovao slikarsku izložbu. Objavio je nekoliko zbirki poezije od kojih je poslednja objavljena 1976. godine. Umro je 1980. godine, u Teheranu a sahranjen u svom rodnom Kašanu.

OVDE BEŠE PTICA O, nežni vrapče! Krilo svoje izloži tako da učini da perje moga uma u vatri zavisti izgori. O, napeti živote! Ja znam da se korenje tvoje navodnjava svetlošću što se iznova javlja. I čovek, taj golemi jad, u dubokom koritu vremena, sanja o jezeru punom morskog plavetnila. O, nežni vrapče! Tvoje je krilo, očito, ispred kosmosa!

SVETLOST, JA, CVET, VODA

Nema oblaka.

Nema vetra.

Sedim kraj jezera.

Ribe što plivaju, svetlost, ja, cvet, voda,

neukaljanost bokora života.

Moja majka, slatki bosiljak bere.

Hleb, slatki bosiljak, sir, nebo bez oblaka,

vrt orošenih petunija.

Među cvećem vrta–

spasenje je blizu.

PORUKA NA PUTU

Jednoga dana, doći ću i poruku doneću.

U vene, svetlost natočiću

i povikaću:

„Hej, vi, čije su kotarice pune snova,

donesoh jabuku, rumenu jabuku sunca!”

Doći ću i prosjaku jorgovan pokloniću,

prelepoj leproznoj ženi,

još jedan par minđuša darovaću.

(izbor iz knjige „I am a Muslim”, priredio Mahmood Shalooei,

prevod na engleski N. N. Zadegan)

prevod s engleskog– Ana Stjelja