Dušan Dojčinović: Mula Mustafa Bešeskija (fantastična priča)
-
Neka Alah pomogne i onom koji beži, i onom koji goni! Sedeći skrštenih nogu na ćepenku u blizini Sarajevske Begove džamije.
- Jesi za kahfu?
- Vala baš jesam.
- Pristaviću tursku, u đezvu pa u fildžan šoljice, ćemo popit'! -Umoran od puta, do Bosne i Sarajeva što nije što je bilo nekad, kada su nas vodili ko cuke na ekskurziji nastavnici, na putu do Bjelašnice.
- Mržnjom ne vraćaj za mržnju!
- Ali ja Jusufe nisam vratio cigarete nastavniku ruskog jezika Miletu Rusu!
- Pripali mu tamo dolje, gdje palite svjeće za mrtve!
-Otkud znaš!?
-Mi gore sve znamo, i tamo nema mržnje, no vazda je ljubavi, mir, cvjeće kao proleće u januaru, kad iscvjetaju bašte i avlije, kad im vrijeme nije!
-Jes', jes' vala, aferim Mula! Nego, kako da pogasimo požare, mržnju, rasprave, sukobe, svađe, prepirke, koji će izbledeti kao fotografije, požuteće, mislim ako Boga znaš!?
- Znam, znam no što da znam! - Piši 'vako: šutnjom, šutnjom, i šutnjom. Da šutiš, i kad te boli, i kada nemaš, i kad oskudevaš, sa nekim si u razmirici. A i kada imaš, da šutiš, da te ne bi omrznuli ni za šta!
- A ako dignu čardak, koji nadvisuje sve!?
- Pa ti ih ne mrzi, ne budi poput njih zavidan. No use i u svoje kljuse!
- A kako to!?
- Pa eto, vidi mene, uživam u ovom danu, a minuše dvjesta godina bar, kako sam se slava Alahu, upokojio.
- I šalješ mi ove signale u snu da se pazim!?
- Jašta nego da se paziš, i da čuvaš bolesnu mater i ćaću. Aj uzdravlje!
- U zdravlje, Mula Mustafa!
I uzeh plajvaz da što pre zabeležim ovaj neobičan san, dragog mi sagovornika.
