Адлигат на поклон добио изузетно ретку арапску писаћу машину
Удружење Адлигат на поклон је добило изузетно ретку писаћу машину са арапским словима која је припадала арабисти Јовану Кузминцу. Захваљујући професору Дарку Танасковићу и преводиоцу са арапског Српку Лештарићу значајан део Кузминчеве библиотеке стигао је у Адлигат
بسم الله الرحمن الرحيم
Арапска писаћа машина сасвим је налик на писаће машине за европска писма – састоји се од колица с ваљком, тастатуре која активира полуге („чекичиће“) са словима и мастиљаве траке која даје отисак слова на папиру. Али, пошто арапски текст напредује здесна налево, на овој машини колица се са сваким откуцајем померају за корак удесно, супротно машинама за европска писма.
Друга разлика је то што арапско писмо, иначе лако за ручно писање, при машинском писању изискује већу конструкциону прецизност. Док сва европска писма имају „штампана“ слова, нарочито прилагођена захтевима дактилографије да се ређају просто једно на друго, као лего коцке, арапско писмо има само повезана, тзв. „писана“ слова, од којих многа залазе у нивое изнад и испод основног словног тока. Због ових облика и веза било је тешко конструисати машину.
Треће, уз ову дихотомију (писана слова – штампана слова) коју арапско писмо нема, европска писма познају и две форме сваког слова – минускул и мајускул, при чему се мајускули пишу или куцају релативно ретко – општа конвенција налаже да се они јављају само на почетку реченице и код властитих имена. Арапско писмо је и у томе једнообразно, тј. нема великих и малих слова, али има чак четири активне словне форме, зависно од тога да ли се слово јавља на почетку речи, у средини, на крају, или стоји „у осами“. А број тастера није смео бити превелик у односу на број прстију, па су конструктори морали да жртвују неке естетске аспекте и ове четири форме сведу на две. При томе, за избор форме служи тастер-полуга за „велика слова“, па се она активира много чешће – код сваког другог-трећег откуцаја, а писац мора да одлучи, делић секунде пре тога, коју ће форму одабрати за свако наредно слово!
Компјутерски програми за писање ара-пског користе чип као „решавач“ те форме па се арапским писмом отада пише с истом лакоћом као латиницом или ћирилицом.
Четврта разлика, можда још чуднија од претходне три долази отуда што је арапска писаћa машинa осетно „закаснила“: док је латинична-ћирилична писаћа машина ушла у комерцијалну употребу крајем претпоследње деценије 19. века, арапска стона писаћа машина конструисана је тек тридесетих година 20. века. Уосталом, прва арапска јавна штампарија основана је тек 1821, са закашњењем од близу четири века у односу на Европу – све до тада, уз сву Гутенбергову славу, књиге на арапском писале су се и умножавале искључиво руком!
Иако је арапскa писаћа машина све до средине деведесетих у многим арапским земљама подлегала строгом режиму увозних дозвола (као да је реч о тешком митраљезу или ракетном бацачу!), данас је она практично бескорисна управо због менталног оптерећења које перманентно одлучивање о форми сваког наредног слова представља за онога ко исписује текст.
(текст Српка Лештарића)
Извор и фото: Адлигат
