Održana promocija antologije savremene persijske poezije „Blistavi zvuci jutra”
Uz podršku Kulturnog centra Islamske Republike Iran u Srbiji i uz učešće Centra za persijske studije Univerziteta u Beogradu i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, 15. maja 2023. godine održano je veče persijske poezije posvećeno Danu Ferdosija i Omara Hajama i Danu očuvanja persijskog jezika. U okviru pesničke večeri predstavljena je najnovija knjiga koju je priredio Kulturni centar Irana „Blistavi zvuci jutra: antologija savremene persijske poezije posle islamske revolucije”, u izdanju Centra za izučavanje tradicije „Ukronija”. Svečanost je održana u prostorijama Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, uz prisustvo više desetina studenata i intelektualaca, ličnosti iz sveta književnosti, i zainteresovanih za persijski jezik i kulturu.
Na početku programa, predstavnik Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka izrazio je zahvalnost Kulturnom centru Irana na planiranju i održavanju ovog književnog skupa, i prilici da se bliže upozna bogata persijska književnost, kao i drevna kultura i civilizacija Irana, izrazivši nadu da će ovaj susret postati uvod u nastavak saradnje i održavanje sličnih skupova u ovoj instituciji.
Ovao veče poezije održano je u dva dela. U prvom delu, koji je bio posvećen obeležavanju nacionalnog Dana Ferdosija i Hajama, prisutni su mogli da čuju su tri izlaganja.
U izlaganju pod nazivom „Od usmene tradicije do pisanog remek dela: Ferdosijevi doprinosi persijskoj književnosti”, dr Said Safari, profesor persijskog jezika na Univerzitetu u Beogradu, objasnio je Ferdosijeve izvore u pisanju Šahname i naveo: „Pisanje dela tako velikog obima kao Šahname u kome, pored istorijskih, mitoloških i legendarnih pitanja, ima bezbroj tačaka koje se fokusiraju na mudrost i znanje i moralne osobine, bez sumnje je postignuto korišćenjem mnogih izvora koje je Ferdosi proučavao i pretakao u svoj spev tokom trideset godina”. Safari je dodao: „Prema nekim istraživačima Šahname, Ferdosi je u stvaranju ovog remek-dela, pored upotrebe usmenih izvora koji se tradicionalno prenose sa kolena na koleno, koristio i iranske mitove i legende iz knjige Hodaname, dela napisanog u srednjepersijskom periodu. Safari je takođe ukazao i da se iranski Dan očuvanja persijskog jezika s razlogom poklapa sa danom sećanja na Ferdosija, i naveo da je „pre Šahname ukupan broj sačuvanih stihova prethodnih pesnika bio tek oko tri hiljade, što se u poređenju sa šezdeset hiljada distiha Šahname, u pogledu obima čini beznačajnim. Stoga je stvaranje kodifikovanog i integrisanog dela Šahname, osim što ima tekstualnu snagu u pogledu strukture, važno i da bi se očuvao rečnik i gramatičke konstrukcije i očuvano prenelo na sledeće generacije. Dakle, stvaranjem Šahname, Ferdosi je umnogome doprineo stabilizaciji persijskog jezika, tako da su persijski jezik, kultura i nacionalni identitet Irana dužni ovom večnom delu”.
Miloš Resimić, student persijskog jezika, u izlaganju pod nazivom „Ljubav, izdaja i tragedija: priča o Rostamu i Sohrabu“, nakon predstavljanja sažetka tragične priče o Rostamu i Sohrabu, govorio je o nekim simboličkim osobinama Rostamove ličnosti u poređenju sa Markom Kraljevićem.
U nastavku programa Julijana Jevđenić, takođe student persijskog jezika, govorila je na temu „Univerzalna privlačnost poezije Omara Hajama: međukulturna perspektiva“. Nakon kratkog uvoda o životu i delu Omara Hajama: međukulturna perspektiva“. Nakon kratkog uvoda o životu i delu Omara Hajama, ona je govorila o istoriji prevoda Hajamovih stihova i njihovoj popularnosti u zapadnom svetu i Evropi, što je doprinelo da Hajam bude poznat širom sveta. Ona je dalje na primeru odabranih Hajamovih stihova ispitala neke od najčešće korišćenih simbola u njima, uključujući život i smrt.
U drugom delu programa, predstavljeno je najnovije delo Kulturnog centra Irana, zbirka poezije „Blistavi zvuci jutra: antologija savremene persijske poezije posle islamske revolucije“. Ova antologija predstavlja izbor pesama iranskih pesnika nakon Islamske revolucije, a više o savremenoj persijskoj poeziji i antologiji govorili su prevodioci Aleksandar Dragović i Petar Janačković.
Izvor i foto: Iran.rs
