Poetično hodočašće u istočnu kulturu Tatjane Debeljački - prikaz knjige „Neka tako bude odnegovano“
Tatjana Debeljacki je svetski poznati pesnik čiji je rad preveden na više jezika. Ona je nesumnjivo majstor pisane riječi. Njene pesme su krilate ptice koje lete stranicom, a onda se zaustavljaju se s porukom, i drže pažnju čitaoca, inspirišu, prikazuju i crtaju lepe slike, omogućavajući njoj, poetesi, da koristi svoj prefinjeno pero. Tatjanino platno je cijeli svet. Ona koristi imaginarnu kameru za snimanje izuzetno lepih slika: „Svjetiljke trepere / Na vetru lepršavi šal / Uzbuđenje magnetsko privlačenje / Mesečina zanosna mistična / U zagrljaju kozmičke energije /.“
U njenim pesmama je mirnoća; neka vrsta mira i tišine srca, …„neoprezna ponekad,/Žudim nema i daleka!/ Obnažena, ispunjena savršenstvom, / Pohađam uživanja!!!/ Gde ima poverenja ima i radosti. / Nikad nije slikao moju strast, / Snove od boje do reči, / Bez neizvesnosti i jeze /.
Njeno poetično hodočašće u istočnu kulturu tako je elokventno prikazano, da svako od nas oseća njene emocije, njenu žudnju i njeno „uživanje.
Japan je tamo gde ona prestaje da gasi svoju žeđ, gde „Sunce obasjava polja, / Crvena zemlja / Izrovana brazdama / Komadi suve gline./“
„Japanski duh je gospodar šume i zveri, pastir čije se stado sastoji od jelena, srna i zečeva, koji se brine o vukovima ili risovima. »
Japan je mesto gde pesnik nauči da nikada ne «odustane»; voleti i razumjeti, prihvatiti i sanjati. Pesnik udahne svež vazduh Japana, isijava sun;evu svetlost i kupa se u „trenutku svetlosti“, „ispunjen savršenošću" iz nesavršenosti i "pritiskom japanskog vazduha na licu“.
Pesma „Ima“ ilustruje žudnju i prihvaćanje čuda, „nevina, žedana / još uvek čeka hleba i mleka / postavlja pitanje da li ili ne ovdje postoji božanstvena ljubav" ili “da se nikad ne pretvori u pepeo », jednostavnost ljubavi "uvek zrela kao jabuka. » «I kada ...» je upad u pukotine pesničke duše, kroz njene snove i prazninu podsvesti, suočava se sa svojim pogledima u ogledalu i prepoznaje lažne komplimente neophodnosti.
„Baš me briga za sutrašnji dan. Tatjana se zalaže za život u sadašnjosti i ne brine šta donosi sutra, vešto je napisana u njenoj pesmi „Pero“. „Oprostite, ali baš me briga za sutrašnji dan! Danas, upravo danas ...“
Tatjana Debeljacki je inventivan, širokih pogleda i izuzetno dobar pisac sa magičnim darom stvaranja atmosfere. Njene pesme su bogate metaforama, epitetima i poređenjima, pokazujući tako svoj talenat i intelekt.
Ona je, nesumnjivo, zvezda na književnoj sceni.
Prof. dr Lucia Gorea, Pesnik i pisac
Nanaimo, Kanada
Sa engleskog preveo: Ibrahim Honđo
Sabahudin Hadžialić
NEKA TAKO BUDE ODNEGOVANO
Sudbina beščašća omeđila je generaciju u potrazi za smislom. Smisao potrage je bio usmjeren traženju ljudskog dostojanstva, dok je ljudsko dostojanstvo opstajalo zahvaljujući smislu vlastite opstojnosti.
Tatjana i Ibrahim su dva potpuno uobličena ljudska kapaciteta koja humanistički streme objedinjavanju ljubavi, altruizma i ciljanoj namjeri da etiku, ali i estetiku opstojnosti postave na pijadestal budućih nadanja.
Toplina naslova ove knjige dovoljno govori za sebe, nenametljivo uspijevajući na samom početku otopiti moguće predrasude čitalaca. Odnjegovati je višeslojna riječ za koju je potrebno, vrijeme, strpljenje, ali i dovoljna hrabrost u vremenu beščašća, licemjerja i hipokrizija ljudske pojavnosti.
Valovi nadahnuća nesputano reflektuju sopstvene nade, dok prolazim stazama erogenih zona (ne diraj...) u knjizi koja govori a istina jeste u fantaziji laži dok smo u nemogućnosti upoznati Boga sumnjajući u sve i svja bivajući zaključani u tijelo slikara...
Da, nije potrebno posebno izdvajati retke bilo koje pjesme, kako Tatjanjine, tako i Ibrahimove, obzirom da se pred nama rasprostire prekrasni ćilim raznovrsnih, tananih usmjerenja poetske misli.
Kada se budete vraćali njihovim pjesmama, a sigurno hoćete, nemojte zaboraviti: Nije teško pisati. Teško je znati pisati. Oboje itekako znaju... pisati. U knjizi koja govori. Nama.
NEKA TAKO BUDE
Neka bude kamen gore
i kamen dolje
i kamen na uzglavlju
i kamen pod nogama
neka zemlja bude kamenita
i oba neba kamena
na kojima nema zvijezda
ni sjaja do kamenog
neka iz kamena teče voda
čista i bistra ko suza majčina
i neka teče diljem planete
neka to bude moj zanos
koji će useliti u ljudske duše
tako da svako ćuti ljubav
i s ljubavlju diše i odiše
neka ljubav teče poput rijeka
svim ljudskim venama
i neka to bude
jedino prokletstvo čovjekovo
i neka se spominje samo čovjek
ljudskost i ljubav
i neka svako ima svega u izobilju
i neka se svako sebe sjeća
i svoga djela
i neka sve to prekrije kamen
i zaštiti od umiranja.
IBRAHIM HONĐO
ODNEGOVANO
Folkor mita
tačka na koži zemlje.
Svetluci plavi
ruke galaksije,
sintetičke boje
borbenog lica
osvajač, boliš me
sfere probijene
preko glave...
Bdenje razloži
sazvežđe žedno
udahnuše utrkuje.
Milovanje utočište,
greh bičuje.
Odnegovano zeleno
vrištave strasti!
Žar letnje bajke.
Srešćemo se u dvorani večeri.
u zvezdanom ogrtaču?
Noć donosi kraj u vreme cvetanja.
Preko koje ulice do lavirinta?
Prošaputana zora
kuje zaveru,
vruće iza kulisa.
