Neše Jašin (Neşe Yaşin): Izbor iz poezije
AKO BIH UMRLA
Ako bih umrla, želela bih da procvetam na mestu gde su sahranili me.
Ako bih umrla, mraka bi se najviše plašila, kamo sreće da sam mogla da na nebesa uspenjem se!
Cveće, među cvećem, ako bih umrla, želela bih da procvetam kao poezija u ljudskim srcima.
U zabranjeni vrt onaj želela bih da utonem, s one strane međe.
Ako bih umrla pravila bih se da nisam da tebe ne bih rastužila.
PUTNIK
Na mrazu, moj glas putuje zarobljen u sećanju, on tuguje.
BUNAR
Nije bilo drugog bunara u koji bih upala, na kraju sam u ljubav utonula.
ČOVEK MORA ZEMLjU SVOJU DA VOLI
Čovek mora zemlju svoju da voli ovako je moj otac uvek govorio. Moja zemlja, podeljena je na dela dva koji od njih treba da zavolim ja?
MRTVA DECA
Na turskoj strani, u jednom malenom grobu, jedna žrtva rata − dete sa Kipra, reče: „Ljudi, zašto sam umro ja, ljudi, bio sam još mali, ništa loše nisam skrivio zašto ste me strpali u ovaj mrak?ˮ
Na grčkoj strani, u jednom malenom grobu, pod drvetom rogača jedna žrtva rata − još jedno dete sa Kipra, reče: „Zašto sam umro ja, ništa loše nisam skrivio, uz drvo rogača želim da se uspenjem zašto ste me strpali u ovaj mrak?ˮ
MESEC JE OD LjUBAVI SAZDAN
Mesec je od ljubavi sazdan, to sam shvatila dok sam ga s tobom posmatrala. Pogled je tvoj od meseca sazdan ti si od vatre, poljupca i svetlosti sazdan a ja od tebe sazdana.
MAČKA
Mačka mi je u krilo skočila, dok sam knjigu čitala i more posmatrala.
Sunce me je milovalo a ja sam mačku. Jedan usnuli čamac prođe, okrenuh stranicu , a mačka je pročita.
U tom je trenu oko mene bilo drugih ljudi ali u oklopu svom srditom ja sam samo mački dopustila da u moj život uđe.
ZAĆUTA
Sanjala sam jedan glas, vrhove mojih prstiju dodiruju poljupci s ukusom jagode − tihih voda žuborenje.
Ljubav se kupala u jezerima, pesme su beli čaršaf prostirale, dok me je ljubio, leptir mi je na kosu sleteo žubor vode je s rukama mojim zborio.
Dok se otvarao, cvet se tog glasa uplašio trava je treperila poput lepeta, to beše ptica blaženstva što odlete nedaleko.
To beše takva ljubav da magiju bi pokvario taj glas, zato, zaćuta.
Neše Jašin, kiparska Turkinja, poznata pesnikinja i intelektualka, rođena je 1959. godine u Nikoziji. Potiče iz poznate književne porodice. Njen otac, Ozker Jašin, cenjeni je tursko-kiparski pesnik, kao i brat Mehmet Jašin, koji je takođe poznati i nagrađeni tursko-kiparski književnik. Osim pisanja poezije, Neše Jašin, bavi se i pisanjem kolumni za turske i kiparske novine. Mirovni je aktivista i profesor na Odseku za turske i bliskoistočne studije na fakultetu u Nikoziji. Iako svoju poeziju piše na turskom jeziku, veliki broj njenih pesama, preveden je na grčki i engleski jezik, ali i na 20 svetskih jezika. Od 80 − tih godina 20. veka živi i radi u južnom delu Nikozije.
Prevod s turskog i beleška: Ana Stjelja
