Ново издање романа „Под месечевим луком“ Славице Гароње

Првенац Славице Гароње „Под месечевим луком“ објављен давне 1992. године (Рад, Знакови поред пута) који је те године ушао у ужи избор за Нинову награду, доживео је своје ново издање за које је заслужна Српска књижевна задруга.

Радња романа који је одмах по објављивању имао веома добар пријем код читалаца, представља према речима саме ауторке „једну модерну еротску драму“ смештену у турско доба, чији су главни јунаци један Турчин и српска девојка Стамена. Ауторка која се иначе као универзитетски професор и научни истраживач из области српске народне књижевности и фоклористике, дуго година бавила српским колективним архетипским знањем и наслеђем, у ову љубавну причу је уткала фолкорне елементе.

Љиљана Шоп је у предговору за прво издање ове књиге, кратки роман Славице Гароње окарактерисала као „стара нова бајка“, нагласивиши да је „Роман Под Месечевим луком писан пре данашњих подела, несрећа и мржњи. Пре најновије историје. Читала сам га својевремено, стицајем случајности и околности и у рукопису, као стару нову бајку, као песму у прози, као обновљену причу о лепоти као казни, за себе уживајући у изналажењу традиционалних мотива вазда савремене народне књижевности, опомињући се потом месечинасто трагичног Боре Станковића и сетно мудрог, надвременог Андрића. Рекла сам себи: анахроно је, али и модерно ово казивање, традиционално, али и самосвојно; ево нечега што обнавља невидљиву, али и те како постојећу линију, ваздушасту стварност приповедања везаног за тле и народ, а чудно ослобођену и простора и времена. Универзалну стварност под мудрим каменом који омеђује наше небо.“

Верујемо да ће овај роман писан пре више од две деценије, и данас у овом времену националних, верских и свих осталих подела, те и даље присутног распећа између традиционалних и модерних вредности, пронаћи своју читалачку публику и можда указати на проблематику која готово архетипски, већ вековима постоји у нашем народу.