Јана Петровић: „Зар“

ЈАНА ПЕТРОВИЋ

ЗАР

Кад год Салиха отвори уста да проговори, зар јој упадне у уста. Зато ћути. И опере судове. Кад год Салиха изађе на улицу, саплиће се о рубове бурке и не може да препозна своју мајку и сестре јер и оне носе бурке. Зато не излази. И опере веш. Кад год Салиха скине бурку осећа се изложено и хладно јој је. Зато је не скида. И опере судове. И скине је, уствари, само кад мора – кад је муж посећује ноћу. Салиха има дванаест година, и кад год отвори уста да проговори, зар јој упадне у уста и умало је угуши.