Објављено реиздање „Баба Красе“ Јелене Ј. Димитријевић

Поводом јубилеја ̶ 155 година од рођења Јелене Ј. Димитријевић, у „Едицији Ризница“(након путописа „Писма из Индије“) објављено је још једно реиздање дела ове српске књижевнице. У питању је приповетка у стиху „Баба Краса“, написана на нишком дијалекту. Овом приповетком у стиху се затвара збирка поезије „Песме Јелене Јов. Димитријевића“ или „Јеленине песме“ коју је српска књижевница Јелена Ј. Димитријевић (1862 ̶ 1945) објавила у Нишу, 1894. године.

Песма „Баба Краса“ је својеврсни песнички монолог старе Нишлијке, написан на нишком дијалекту тога времена. Јелена је своју песму назвала „приповетком у стиху“ што представља прву песму те врсте у нашој женској књижевности. Наиме, то је био први пут да једна песникиња у стиху испише приповест из нишког живота и да притом употреби говорни језик, односно нишки дијалекат. Читалачка публика је песму „Баба Краса“ одмах заволела, а оно чему није могла да одоли јесте комични, духовити и сликовити нишки шарм којим ова песма одише. Сама тема ове приповести из нишког живота, али и описи ликова умногоме подсећају на Сремчеву новелу „Зона Замфирова“. Сама ауторка је овако објаснила како је добила инспирацију за писање овог дела: „Типично, богато одело старих Нишлика из оног доба у које сам ја обукла за општински бал, наравно у приповеци, своју Баба Красу, истоветно је са оделом кћери чувенога нишкога богаташа Ћир˗Косте, његове кћери Ћира˗Настасије у чију сам кућу, која је била у Варош близу Краљичине Чешме, као невеста довела и на чијем сам чардаку, у прво време по удаји становала...“ Ново издање приповетке у стиху „Баба Краса“ објављено је као целовито издање управо из разлога да се на ово врло занимљиво дело српске књижевности наново скрене пажња. Овим реиздањем уједно се обележава и јубилеј ̶ 125 година од првог штампања приповетке у стиху „Баба Краса“, објављене у часопису „Видело“ 1892. године. Приређивач и издавач ове књиге је др Ана Стјеља.