Arapska i kineska proza u izdanju Geopoetike
Izdavačka kuća Geopoetika je u 2017. godini objavila zbirku priča iračkog pisca Abdusetara Nasira pod naslovom „Zločin dostojan poštovanja“.
Zapravo se radi o drugom, znatno proširenom i izmenjenom izdanju prve zbirke istog autora pod naslovom „Najsrećniji čovek na svetu“, koju je Geopoetika objavila 2004. godine. U ovoj knjizi ima desetak starih i dvadesetak novih priča i iz svake se – „čuju vapaji duše i tela ukleštenih u stegu seksualnih uskraćenosti, koje je u arapsko-islamskom društvu zabranjeno i spominjati, a bogohulno osporavati.
U mešavini alegoričnih i realističkih sižea, atmosfera iz Nasirovih vizija varira od prozračne, oko lepršavih likova željnih radosti, do tamne što najavljuje nastupe individualnog zla, i dalje, do guste kao testo i naturalistički tmaste, u kojoj se davi obeznađeni mali čovek, gde šizofrene ubice kasape svoje žrtve, a razobručeni sadizam gospodara rata stravom ispunjava srca celih naroda…
Nasirova ironija gorka je kao čemer, a satira jetka i ispunjena grozom. Humor blesne tu i tamo, utkan u pokoji lik ili dijalog, ređe lak i igričav, češće očajan i bolan.
Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.“
Prevodilac ovog dela sa arapskog je Srpko Leštarić koji je ujedno i autor pogovora.
**********************************************************************
Ove godine, Geopoetika je objavila i roman kineskog pisca Džanga Veja (Zhang Wai) pod naslovom „Jesenji gnev“.
Roman je nastao sredinom osamdesetih godina prošlog veka kada je NR Kina, ušavši u novo političko razdoblje, počela da se otvara prema inostranstvu, nastojeći da izbriše iz kolektivnog pamćenja teško nasleđe vladavine Mao Cedunga i posledice njegovih društveno-političkih eksperimenata. Junak Jesenjeg gneva Li Mang, predstavnik nove generacije Kineza, koji je, zbog svog porodičnog porekla, tokom revolucionarnih godina bio izložen svakovrsnim oblicima diskriminacije i zlostavljanja, u postmaoističkom političkom okruženju pokušava da se izbori za bolji i pravedniji položaj u društvu. Njegovo suparništvo sa tastom, partijskim sekretarom Sjaoom Vančangom, koji se vešto služi neznanjem, zabludama i predrasudama seoskog stanovništva kako bi se decenijama održao na vlasti, nije samo mladalačka pobuna protiv autoriteta već bunt protiv samoprozvane društvene elite koja desetlećima vešto menja ideološke smernice, ali suštinski poklanja pažnju isključivo sopstvenoj koristi.Važan deo Jesenjeg gneva predstavlja i ljubavna priča.
Retki su romani nastali u ovom periodu kineske književne istorije koji na tako neposredan način govore o istinski romantičnoj priči dvoje mladih ljudi, kao što je to ovde slučaj. Iako je, u skladu s taoističkim načinom razmišljanja, Džang Vej okrenut prirodi i pastoralnoj sredini u kojoj čovek može da se posveti istinskim duhovnim vrednostima i neguje sopstvenu dušu nezagađen savremenim komercijalnim vrednostima, Džangov povratak drevnim vrednostima i moralu je tipično konfucijanski. Pripovesti iz rodnog kraja prožete dubokim osećajem za prirodu, istovremeno su i pokušaj rekonstrukcije zavičajne istorije koja ne sme biti zaboravljena.
Prevodilac ovog dela sa kineskog je Zoran Skrobanović koji je ujedno i autor pogovora.
