Otvoren 18. festival iranskog filma u Jugoslovenskoj kinoteci
Intoniranjem iranske i srpske himne u prepunoj Svečanoj sali Jugoslovenske kinoteke započeo je 18. Festival iranskog filma, koji je zvanično otvorio ambasador Islamske Republike Iran u Beogradu Mula Abdulahi, a usledila je projekcija filma novije produkcije „Nargesino doba“ rediteljke Negar Azerbejdžani.
Ovogodišnji festival traje do 10. februara i obuhvata 11 najreprezentativnijih filmova koje je publika imala priliku da vidi na prethodnim izdanjima, uz dva filma koja će biti premijerno prikazana u Srbiji.
Upravnik Muzeja kinoteke Marjan Vujović poželeo je dobrodošlicu zvanicama i publici i izrazio zahvalnost na izuzetnoj, dugogodišnjoj saradnji Ambasadi Irana i Kulturnom centru Irana u Beogradu.
„Kada su nam pre gotovo dve decenije predstavnici Kulturnog centra Irana predložili ovu manifestaciju, Kinoteka je naravno bila zainteresovana da našoj publici prikaže filmove iz zemlje čiji su autori u tom trenutku već uveliko osvajali nagrade na najvažnijim svetskim festivalima. Iako je zamisao zvučala odlično i mada smo zajedno uložili veliki trud, nismo tada znali da će ova manifestacija postati tradicionalna i upisati se na kulturnu mapu Beograda, a sada smo već stigli do punoletstva“, rekao je Vujović.
Zahvaljujući ovom festivalu u Kinoteci je proteklih godina prikazano, kako je dodao Vujović, više od stotinu filmova koje ljubitelji iranske kinematografije inače ne bi bili u prilici da vide u bioskopu.
Ambasador Mula Abdulahi pozdravio je članove diplomatskog kora, prijatelje i filmofile, zahvaljujući im na prisustvu, a Marjanu Vujoviću na iskrenoj pomoći i svesrdnoj saradnji sa iranskim atašeom za kulturu u cilju realizacije ovog programa.
Osvrnuvši se na istoriju iranske kinematografije, ambasador je napomenuo da ona počinje 1900. godine, kada je tadašnji vladar Persije boravio u Francuskoj, video pokretne slike i naložio svom fotografu da kupi kameru, film i projektor, te ih poneo u domovinu.
Dugo vremena je naš film bio slabog kvaliteta, zbog sistema cenzure snimani su samo komercijalni projekti u pokušaju da se kopiraju Holivud i Bolivud, ocenio je ambasador Abdulahi. Kako je istakao, 60-ih godina prošlog veka nastao je novi talas, kao reakcija na popularne filmove sa pevanjem i igranjem. Počeli su da se snimaju originalni, umetnički i politički nastrojeni filmovi.
Nakon Islamske revolucije, čija se 40. godišnjica upravo obeležava, iranski film stiče svetska priznanja, a predvode ga autori kao što su Amir Naderi, Abas Kjarostami, Mohsen Mahmalbaf, Hosein Hašadi, Madžid Madžidi, Ašgar Farhadi, rekao je ambasador.
Dominatni stil savremene iranske kinematografije deli karakteristike zapadnoevropskog filma, posebno italijanskog neorealizma, negujući i narativno i vizuelno poetiku svakodnevnog života, prikazujući takozvane obične ljude u pričama zasnovanim na stvarnosti, istakao je Abdulahi.
Povodom Festivala iranskog filma, u foajeu Kinoteke postavljena je izložba fotografija koje prikazuju naučna, tehnička i privredna dostignuća Irana.
Izvor/foto: Jugoslovenska kinoteka
