Savremena izraelska poezija u prevodu Ane Šomlo

Portal IBIS Vam preporučuje izbor iz izraelske poezije koji je priredila i sa hebrejskog prevela Ana Šomlo, književnica i renomirani prevodilac sa hebrejskog jezika.

Ana Šomlo

O SAVREMENOJ IZRAELSKOJ POEZIJI

Pojam savremenosti, kao i predstava o kanonima jedne antologije postavlja mnoge upitnike pred priređivača, gotovo isto koliko će i dilema imati njen upućeni čitalac ili onaj za koga će ovo biti prvi susret sa izraelskom poezijom. Da li se savremenikom može nazvati pesnik koji već decenijama nije među živima ili zašto nisu prisutni u ovoj zbirci oni autori koje se smatraju osnivačima modernog pesničkog izraza, pokretačima novih ideja i stila, sva ona imena koja nose telavivske avenije i jerusalimski skverovi? Izbor za ovakav žanr pesničkih zbirki obično za polaznu tačku ima istorijske odrednice, generacijsko svrstavanje ili sakupljanje oko izvesnih literarnih pokreta i publikacija. Oni se mogu uzimati u obzir kao spoljni okvir i istorijska relacija, ali nisu prevashodno važni za unutrašnji umetnički proces koji stvara bliskost pisaca i nadovezuje jedan pesnički opus za naredni u istoj ili sledećoj vremenskoj etapi. Tako su dva autora po pesničkom maniru, mada ne pripadaju istoj generaciji mnogo bliži, nego dva pripadnika istog vremenskog perioda i geografskog porekla. Ove su činjenice posebno važne kada je o izraelskoj književnosti reč, jer se pisci svrstavaju prema godini useljenja u Izrael, ako je o starijoj generaciji reč, zatim jeziku kojim su govorili pre no što su počeli da pišu na hebrejskom, kao i pripadnosti sefardskoj ili aškenaskoj lozi. Za književnost koja ima tradiciju 3000 godina staru i prostornu razuđenost koja je dopirala na sve kontinente sveta, ovakve podele mogu se razumeti. Međutim, ako jedan vek ove književnosti, koji se istorijski naziva „modernim“, jer je nastao na staro-novom tlu, Palestini, i na obnovljenom biblijskom jeziku, treba predstaviti našoj čitalačkoj publici koja jedva da ima uvida u ovu tematiku, onda jedino merilo izbora može biti umetnički domet pesama i senzibilnost koji je najbliži autoru ove antologije. Tako osnivači moderne hebrejske književnosti, Bjalik, Černihovski, Abraham Šlonski, Uri Cvi Grinberg i drugi pesnici sa početka ovog veka, koji su, oponašajući biblijski stil, sročili prve stihove u svojoj novoj domovini, ostavljeni da budu prevedeni i predstavljeni na našem jeziku za neku drugu priliku. I u kasnijim vremenskim periodima neka imena koja su za taj trenutak predstavljala pesničku raskrsnicu, ovog puta neće biti prikazana. Uzeti su u obzir samo oni stvaraoci koji su svojom originalnošću i umetničkim dometom prevazišli sve vremenske okvire i podele i zadržali do danas pažnju čitaoca svojim stihovima. Među njima su, pre svega, Jehuda Amihaj koji je uspeo da u jezik i pojmove judaizma unese izraze svakodnevnog govora i da svoje pesme učini univerzalnim, bliskim čitaocu na svim meridijanima. Ne manje je interesantan i Tet Karmi koji je svojim obrazovanjem i sluhom za poeziju uvrstio izraelsku poeziju i svoje stihove analitički u savremeni poetski izraz. Dalia Ravikovič je svojim ženskim senzibilitetom i rafinmanom postigla najviši domet umetničkog, unoseći u jevrejsku duhovnost smisao za pesnički izraz ljubavi i prolaznosti. Smatra se da hebrejska poezija, vekovima sputana biblijskim kanonima i talmudskim tumačenjem doživljava takvu eksploziju emocija i stvaralačkog impulsa, da svaka godina donosi nova imena i raznobojnost stilova. Pomenuta imena, Amihaj, Karmi, Ravikovičeva, šezdesetih smatrani izraelskom pesničkom avangardom, ne silaze sa pozornice literarnih zbivanja, čak i kada Karmija i Ahimaja, od nedavna više nema. Njihove se zbirke preštampavaju, dopunjuju, analiziraju. Ali, oni se već smatraju klasicima, ulaze u školsku lektiru, prevode se na dvadesetak jezika u svetu. Istovremeno, na scenu stupaju nova imena, hebrejski jezik pogodan za pesničko kazivanje i rimovanje, ali isto tako i za slobodan stih, nalazi nove forme i imena. Jona Volah, Aharon Šabtaj, Mordehaj Geldman, pesnici oslobođeni tradicije i bliski bit-ritmu svoje generacije u svetu, popularni zbog svojih zajedničkih nastupa, ubrzo su zasenjeni novim imenima, Hezi Lesklijem, Rami Dicanijem, Agi Mišol... Ova nova generacija, stasala devedesetih, ne okuplja se u zajedničkim kafićima, nemaju svoj časopis kao što je to bivalo u ranijim vremenima. Oni su pesnici usamljenici, opčinjeni sopstvenim unutrašnjim svetom, već razočarani u onaj koji ih okružuje, neki su nestali sa životne pozornice. Zbivanja u svetu, događaji u Izraelu ne pružaju mnogo optimizma i želje za druženjem. Iako su često duhoviti i ironični, njihove pesme izražavaju duboki pesimizam. Ko će od njih ostati na poetskoj tribini i preskočiti vremensku barijeru, ostaje za budućnost da se sazna. U ovu su zbirku ušli i neki pesnici samo sa jednom pesmom, pre svega jer im je pesma zanimljiva, što se po stihu razlikuju od ostalih, iako se obično ne nalaze u sadržajima ovakvih antologija. Mada je većina njih rođena na tlu današnjeg Izraela ili je bar ovde obrazovana, ipak se oseća eho prostora na kome su rođeni ili odakle vode poreklo. I to je bio jedan od kriterijuma u odabiru njihovih stihova. Naravno, izraelski kulturni mozaik mnogo je življi, a jezičko sazvučje bogatije no što se iz ovog izbora može naslutiti, ali tim pre, bilo je potrebno prebirati mnoga zrna da bi se odvojili biseri od perli, a kako je moderan nakit tako vešto sazdan da ga je teško razlikovati od pravog, to se ostavlja oku i uhu čitaoca da sam pronađe pravu vrednost.

Natanija, 10. maj 2002.